четвртак, 6. јун 2013.

Nemanja Belić (26), golman Donjeg Srema: Dve decenije izmedju stativa


Zanimljiv je „fudbalski put“ Nemanje Belića, čuvara mreže pećinačkog superligaša. Iako ima „tek 26“ godina, iza sebe ima vrlo zanimljivo karijeru.

Kao i većina iz Obrenovca, s ozbiljnijim bavljenjem fudbala započeo sam  sa šest godina kod Miodraga Arsovića – Arse, u „Školi fudbala“ - kaže Nemanja Belić - Zanimljivo je da sam počeo kao igrač (zadnji vezni). Sa starijom generacijom sam otišao na pripreme na Rudnik. Kako se tada jedini golman povredio, morao sam ja, kao najmladji fudbaler, da ga zamenim. Odlično sam se snašao na „novom mestu“ i bio proglašen za najboljeg golmana na turniru, koji je tada bio na Rudniku. Uz malo ubedjivanja čika Arse i drugara, odlučio sam da nastavim karijeru kao golman.

Posle „Škole fudbala“ i kraćeg boravka u Radničkom iz Obrenovca, Nemanja Belić je, kao kadet, odveden u OFK Beograd na probu.

U OFK Beogradu sam proveo deset prelepih godina - nastavlja Belić –Ipak, malo mi je žao što nisam dobio pravu priliku. Imao sam i „kraću epizodu“ u Crvenoj zvezdi. Mitar Mrkela me je podveo na pozajmicu kao omladinca. Sa crveno-belim sam učestvovao na turniru u Vijaredju, gde smo zabeležili  velik uspeh u konkurenciji Milana, Juventusa, Lacija, Anderlehta, Rome... U polufinalu smo bili poraženi od Juventusa. Po isteku pozajmice, vratio sam se u OFK Beograd, potpisao ugovor i priključio se prvom timu. Ponovo su usledile „popularne pozajmice“. Najviše vremena proveo sam u Palilulcu, gde sam pružao odlične partije. Jednu špolusezonu sam proveo u Sopotu, da bi se, potom, vratio u Obrenovac. Posle dve i po godine i dosta dobrih odbrana, usledila je „nagrada“, tj. poziv Donjeg Srema.

U dosadašnjoj karijeri, Nemanja Belić je promenio mnogo trenera. Nikoga posebno ne ističe, ali napominje da se trudio da od svakoga nešto nauči: od čika Arse do sadašnjeg trenera u Donjem Sremu Djordja Vujakovića.

Prelomni trenutak da moja karijera krene uzlaznom linijom je poziv Bogića Bogićevića da dodjem u Donji Srem - priznaje Belić - To je bilo tokom zimske pauze u Prvoj ligi. Uprkos brojnim pritiscima, sačuvali smo drugo mesto u plasirali se u Jelen Super ligu. Iz „mog ugla“, prva sezona u najelitnijem takmičenju je veoma uspešna. Da smo igrali na „Suvači“ ubedjen sam da bi imali minimum 12 bodova više i možda bi ušli u trku za jedno od mesta koja vode u Ligu Evrope.

Kako dalje?

Prethodnih godina se ispostavilo da je druga sezona za novajlije u Jelen Super ligi uglavnom najteža. Mnogi klubovi su baš te sezone završavali na mestima koja vode u niži rang. Zato moramo da radimo još bolje i više na pripremama i da na vreme dodju igrači koji će zameniti one, koji će pokušati da nadju bolji angažman. U svakom slučaju, lepo mi je u donjem Sremu i svaki sledeći korak dogovaraću za klubskim čelnicima.

Koga ste se „pribojavali“ od naših napadača?

Volim da se nadmećem sa najboljima - nastavlja Belić - Ne zazirem posebno ni od jednog napadača. Krivo mi je što, sticajem okolnosti, nisam imao priliku da pokušam da zaustavim sjajnog igrača, najboljeg strelca „Popaja“ Stojanovića, koji nam je u dve utakmice dao četiri gola.

Golman Donjeg Srema „posebno ceni“ Djidjija Bufona, ali i Reinu: od naših golmana Dišljenkovića. Na kraju, Belić ističe da ima ogromnu podršku porodice i dugogodišnje devojke Jovane u „ostvarivanju snova“.



Нема коментара:

Постави коментар