Saradnja fudbalskih Ljubomira Ristovskog i Srđana Trailovića, započeta u aprilu ove godine u Smederevu nastavljena je od pre dvadesetak dana i u Pećincima.
- Ristovskog sam upoznao pre nekoliko godina na Ohridu, na prijateljskoj utakmici između Proletera iz Novog Sada i Smedereva - kaže Trailović – Imali smo povremene kontakte, ali prava saradnja je je usledila kada je u aprilu Ristovski došao na mesto šefa stručnog štaba Smedereva. Prihvatio je da poreuzme ekipu koja se nalazila u katastrofalnoj situaciji, bez novca i sa vrlo malo bodova. Za kratko vreme, ekipa je dobila na samopouzdanju, počela je da pobeđuje, iako je finansijska situacija iz dana u dan bila sve nepovoljnija. Ta dva meseca naše saradnje bila su presudna da me pozove da nastavimo saradnju u novom klubu.
Igračku karijeru Trailović je započeo u Sartidu 1987. godine.
- Igrao sam za sve mlađe kategorije, a u seniorskoj ekipi debitovao sam 1995. godine u Srpskoj ligi – Zapad - nastavlja Srdjan Trailović – U klubu sam do januara 1998, kada pola godine igram za Gošu iz Smederevske palanke (Druga liga – Zapad). Igrao sam potom šest meseci i za Hajduk sa Liona, kasnije i za Mladost iz Lučana, ZSK iz Valjeva, da bi završio u Beogradu (Druga liga – Istok). Posle povrede na jednoj prvenstvenoj utakmici morao sam na operaciju ramena, što je ujedno značilo i kraj igračke karijere. Trenerski posao me je oduvek privlačio, a tokom karijere imao sam zaista dobre trenere: Nedeljka Kostića, Miroslava Vukašinovića, Dordja Geruma, Branka Sose Babića, Milana Djuričića... Pored pohadjanja Fakulteta ua sport i fizičko vaspitanje, 2005. godine i Više škole za fudbalske trenere, upisao sam i Školu za trenere UEFA/FS SCG. U septembru 2005. godine pozvao me je nekadašnji trener iz Sartida, Dragan Djordjević, da mu postanem asistent u Inonu iz Požarevca, tadašnjem srpskoligašu. Posle njegovog odlaska sledeće godine, sportski direktor kluba Velimir Ciuga Djordjević ponudio mi je mesto šefa stručnog štaba. Nakon uspešno završene sezone, počeo sam letnje pripreme i za narednu, kada je usledio poziv Smedereva da se vratim u matični klub. Procenio sam da je to dobar korak za dalju karijeru i preuzimam kadete Smedereva. Usledila je izuzetno uspešna sezpona za dve takmičarske selekcije i u junu 2008. godine tadašnji direktor kluba Goran Bogdanović ponudio mi je mesto trenera prvog tima, koji je te sezone ispao iz Super lige. Ponovo sam saradjivao sa Draganom Djordjevićem i uspeli smo da se iz Prve lige odmah vratimo u najelitnije takmičenje. Naredne četiri godine proveo sam u Smederevu. Inače, više godina sam aktivan i u Instruktorskoj službi FSS, zadužen za Podunavski okrug.
Koliko ste poznavali Pećince kao fudbalsku sredinu, odn. Donji Srem?
- U Pećince sam prvi put došao pre dve godine, da posmatram prijateljsku utakmicu protiv BSK-a iz Borče. Bio sam oduševljen šta je ovde sve bilo napravljeno i u kakvim uslovima rade treneri i fudbaleri - ističe Trailović - Sada sam upoznao i ljude koji su to omogućili i brzo mi je postalo jasno zašto je to tako. Finasijeri, direktor, zaposleni u klubu, vredni su ljudi i maksimalno posvećeni svom poslu. Sve u svemu, zdrava sredina i za igrače i za trenere. Klub je prošle sezone bio prijatno iznenadjenje u Super ligi. Sećam se da smo u pripremi pred utakmice sa Donjim Sremom dugo tražili načine kako da se priostupi tim mečevima i da je bilo vrlo teško naći slabe tačke. Iz iskustva znam da je druga sezona u Super ligi veoma specifična i pravi ispit za klub i igrače pojedinačno. Protivnici su upoznali Donji Srem, ali je i klub stekao dragoceno iskustvo.
Нема коментара:
Постави коментар