Marko: Dobra pripremna utakmica. Sport Podbrezova je dobar tim. Prošlu sezonu su završili na trećoj poziciji u Drugoj ligi. Ove sezone su se pojačali jer žele da se plasiraju u Prvu ligu. Između ostalih, doveli su i ime poput Vratislava Greška. Još jednom kažem: dobra provera, težak protivnik, ali smo pokazali da smo bolji od njih. Dobro smo otvorili utakmicu, postigli gol u ranoj fazi, pa je samim tim bilo lakše igrati i kontrolisati igru.
Miloš: Kao što je Marko rekao, lepo smo otvorili utakmicu, rano postigli gol i posle je sve bilo lakše. U principu sam zadaovoljan svojom igrom, mada uvek može bolje. Nadam se da ću kvalitet svoje igre, posle nekog perioda adaptacije, podići na jedan viši nivo.
Kao fudbalere ljudi mogu da Vas upoznaju gledanjem utakmica. Kao ljude baš i nemaju prilike. Kako bi se oni predstavili navijačima?
Marko: Mi Srbi smo, po tradiciji, druželjubiv narod. Takvi smo i u Srbiji, a takvi i ovde u Slovačkoj. Trudimo se da budemo korektni prema saigračima i navijačima. Uvek se trudimo da svakog maksimalno ispoštujemo i pomognemo koliko možemo.
Miloš: Odmah na početku da se zahvalim saigračima, treneru i ljudima u klubu koji su me odlično prihvatili. Jednostavno se svi trude da mi pomognu u prilagođavanju. Marko je tu već dugi niz godina, starosedelac, i stvarno mi pomaže sve što može. Slobodno mogu da poručim svim ljubiteljima fudbala u Srbiji da je Marko jedana jako dobra osoba, razuman čovek i odličan fudbaler. Što se mene samog tiče, ja sam po prirodi skroman. Takav sam bio i u Donjem Sremu, takav sam i ovde u Slovanu, pa je to verovatno jedan od razloga zašto sam ovde tako dobro prihvaćen.
U Srbiji dosta klinaca nasledi talenat za fudbal od očeva. Na žalost, dosta njih koji ne naslede isti se poguraju u prvi plan. Iz tog razloga, navijači daleko veći pritisak vrše na sinove bivših fudbalera. Kako se Marko Milinković, sin Duška Sulje Milinkovića i nekadašnje velike nade jugoslovenskog fudbala, nosio sa tim pritiskom? Da li mu je to više otežavalo igranje fudbala, ili mu je bila dodatna motivacija da bude bolji fudbaler?
Marko: Odmah moram da kažem da moj odlazak iz Srbije nema nikakve veze sa tim! Jednostavno su se tako otvorile karte, i ja sam sa nekih 17 - 18 godina otišao u Košice. Svaki fudbaler ima svoje dobre i loše strane, pa tako i moj otac. Nadam se da sam od njega nasledio tu bolju stranu i da sam zbog toga danas tu gde jesam. Naravno, nikom, pa ni meni, nije dovoljan samo talenat. Od početka karijere pa sve do danas treniram, vredno radim i trudim se da budem što bolji. Što se tiče Srbije i fudbala u Srbiji , ne bih želeo da dajem neke komentare.
Do pre nekoliko godina, nisi igrao ni u najjačoj ligi svoje zemlje. Čak i kada si bio prvoligaš, Donji Srem nije bio ekipa sa šampionskim ambicijama. Sigurno si bio izuzetno istrajan, dok si iz takvih klubova dogurao do Slovana. Kako si se borio sa osećajem da ti godine prolaze? A kako se osećaš sada, kada si došao da igraš u jednom od najjačih klubova u jednoj stranoj zemlji?
Miloš: Pa dobro... Iskren da budem, da mi je neko pre jedno tri do četiri godine pričao da ću karijeru nastaviti u redovima šampiona neke strane zemlje, ne bih mu poverovao. Međutim, kockice su se tako poklopile. Sa Donjim Sremom sam za tri godine napredovao tri ranga. Bili smo najbolji u Srpskoj ligi, potom i u Prvoj ligi Srbije, a imali smo i sreću da u debitantskoj sezoni odigramo odlično. Pogotovo protiv jačih ekipa (Partizan, Zvezda, Vojvodina). Mislim da smo pokazali da sa svima možemo da se nosimo i da svima možemo da budemo ravnopravan protivnik. Šlag na tortu, za mene lično, bio je izbor u najboljih 11 lige. To me je sigurno i preporučilo Slovanu...
Sa jedne strane, za svaku pohvalu je da igraš konstantno na istom nivou već šest godina, poštuju te i ovde u Slovačkoj a reklo bi se I u Srbiji. Sa druge strane, obzirom da je Radomir Antić na tebe gledao kao na budućnost srpskog fudbala, navijači su možda očekivali da iz godine u godinu podižeš svoju formu poput, recimo, Nemanje Matića. Da li smatraš da je Antićev odlazak iz reprezentacije zaustavio tvoj razvoj ka punom potencijalu, obzirom da njegovi naslednici nisu toliko računali na tebe? Pominjalo se da ćeš zaigrati za Slovačku?
Marko: Pa dobro, ajde da krenemo od tog poštovanja! Mislim da sam ovde daleko više poštovaniji nego u Srbiji, ali to je stvar nekih drugih ljudi i jednostavno... To nije na meni! Meni je ovde super. Navijači me vole i poštuju, primanja su redovna i stvarno sam zahvalan svima ovde kako u klubu, tako i na tribinama. Što se tiče Antića, moram da kažem da je jako veliki trener, ali još veći čovek. Naime, svi znamo koje je sve klubove trenirao i kakve je uspehe sa njima imao. Mislim da on zaista ume da proceni igrača, i da me je verovatno zato i gledao kao budućnost našeg fudbala. Njegovi naslednici, očigledno, na mene tako ne gledaju. Ali ja sa tim nemam nikakvih problema. Tu sam gde sam, treniram i igram... Pa ćemo videti šta i kako dalje. Tri godine za redom sam izabran za idealnih jedanaest slovačkog šampionata, i mislim da to jasno pokazuje moje kvalitete. U Slovanu su zadovoljni mojim igrama, i to mi je najbitnije. Ja sam ovde zadovoljan. Imam ugovor na još godinu i po dana, pa ćemo videti. Ako se ukaže neka ponuda koja će zadovoljiti i mene i klub, neće biti nikakvih problema da je razmotrimo. Što se tiče reprezentacije Slovačke, pasoš očekujem svakog trenutka. Sva papirologija je završena i sve je bilo u redu. Mali problem predstavlja ta jedna utakmica koju sam za Srbiju odigrao u Južnoj Africi, ali videćemo. Tu su i neka pravila koja dozvoljavaju igraču da ide tamo gde ga hoće, pa ćemo videti. U svakom slučaju, savez i klub rade na tome.
Navijačima bi sigurno bila zanimljiva priča kako su skauti Slovana otkrili Miloša Joksimova, i kako je došlo do transfera!
Miloš: Pa, iskrern da budem, to bi i mene interesovalo da znam. Kada sam saznao za njihovo interesovanje, moram da priznam, bio sam malo začuđen. Ipak, usledio je poziv nekih, da tako kažem, Slovanovih ljudi iz Srbije koji su zaduženi za kontakte sa igračima. I nekako se sve to rešilo za neka 3 dana. Što Marko kaže, tu sam gde sam i trudiću se da opravdam poverenje skauta Slovana, i trenera koji je izrazio želju da me vidi u timu.
Obzirom da Marko igra na pozicijama krila i ofanzivnog veznog, a Miloš na pozicijama levog beka i štopera, da li više vole da sarađuju jedan sa drugim po levoj strani ili misle da je za tim bolje kada Marko pojača neki drugi deo terena?
Marko: Mislim da je sada u početku za Miloša možda bolje da igramo zajedno na toj levoj strani. Jezik, naravno, nije uspeo da nauči. Ipak je tu tek nekih 20 dana, ali dosta toga razume. Trudim se da mu pomognem i u razgovorima sa trenerom, ali i sa ostalim saigračima na terenu. Što se mene lično tiče, ja sam uvek u službi ekipe. Često igram i na desnoj strani, a ni klasična 10-ka mi nimalo nije strana.
Miloš: Pa dobro... Sigurno mi je sada na početku lakše kada je Marko na levoj strani. Danas smo, po meni, imali par odličnih akcija. On je ovde možda i najbolji fudbaler. Dosta zna fudbal i odlično priča slovački jezik. Ni sa ostalim saigračijma nemam nikakvih problema. Opet kažem, svi su me lepo prihvatili i sa svima imam odličnu saradnju. Nadam se da ću, za neka dva do tri meseca, savladati i jezik, pa će sve biti lakše i bolje. Opet moram da kažem da ogromnu zahvalnost dugujem Marku. Jednostavno mi je puno pomogao u svemu. Uputio me je o svemu kako u klubu, tako i o Bratislavi i Slovačkoj kao zemlji. Period adaptacije, naravno, još uvek traje. Ali opet kažem, i to će proći.
Marko nije hteo da komentariše stanje u našem fudbalu. Možda je i logično jer 6 godina već ne igra tamo. Kako Miloš, koji je pre dvadesetak dana stigao baš iz Super lige, komentarišete stanje u srpskom fudbalu?
Miloš: Što se tiče fudbala u Srbijii, mislim da glavni problem predstavlja infrastruktura, kao i male plate koje u principu uvek kasne. Svaka ekipa ima po najmanje 5-6 odličnih igrača. Ipak, oni su četo nezadovoljni, imaju loš odnos sa upravom upravo zbog tog kašnjenja i tako već male plate. Uz loše terene, to ih sigurno sprečava da pruže svoj maksimum. Opet, na drugoj strani, imamo jako veliki broj talentovanih klinaca. Oni imaju jako veliki potencijal, i predstavljaju budućnost našeg fudbala. Možda je najbolji pokazatelj Lazar Marković, koji je prešao u veliku Benfiku. Siguran sam da će ove sezone naša najbolja liga u prvi plan izbaciti najmanje još tri-četiri mlada fudbalera. U svakom slučaju, moje mišljenje je da Srbija ne treba puno da brine za budućnost fudbala.
Šta očekuju od ove sezone, a šta od nastavka karijere?
Marko: Pa očekujem sve najbolje. Pre svega, poželeo bih kako sebi, tako i svim ostalim saigračima, da nas zaobiđu povrede. Jasno je da, kao i svake godine, napadamo duplu krunu. Ove godine imamo veliku želju da se plasiramo i u grupnu fazu jednog od dva velika takmičenja. Sad, da li će to biti Liga šampiona ili Liga Evrope, pokazaće vreme.
Miloš: Očekujem da se dobro snađem u novom klubu i opravdam ukazano poverenje. Naravno, san svakog igrača je titula, kao i igre u Evropi. Što se tiče moje karijere, ne znam šta bih Vam rekao. Ona je, ovako, dosta nepredvidiva, pa se ne bih o njenoj budućnosti toliko ni izjašnjavao.
Postoje velike šanse da se, u slučaju pozitivnih rezultata, u sledećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona sastanete sa Partizanom. Miloš ima pozitivan skor sa srpskim šampionom. Da li se Marko možda plaši potencijalnog duela?
Marko: Pazi ovako! Da se plašim bilo koga na terenu, verovatno ne bih ni bio fudbaler. Verovatno bih sedeo za računarom, igrao fudbalske igrice i gledao utakmice. Ovako, slobodno mogu da kažem da se na terenu ne plašim nikog. Pa ni Partizana... Prošle godine smo ovde pobedili Romu, u Rimu igrali nerešeno... A opet, gubili smo i od nekih daleko manjih klubova. Fudbal je nepredvidiva igra. Resektujemo svakog protivnika, ali slobodno mogu da kažem da se nikog ne plašimo.
Нема коментара:
Постави коментар