- Počeo sam ove poslove da radim negde 1991, 1992. godine kao student na Fakultetu fizičke kulture, kod profesora Radivoja Radosava, popularnog „Mike“ - kaže Zoran Banićević -Njemu dugujem veliku zahvalnost za sve što sam naučio u vezi edukacije mladjih kategorija. Posle 4-5 godina provedenih u njegovoj Školi, krećem u „prosvetarske vode“. U Karlovačkoj gimnaziji zaposlio sam sve 1996. godine kao profesor fizičkog vaspitanja. Uporedo s tim, razvijao sam i svoju trenersku karijeru, najpre u raznim fitnes klubovima. Prvi fudbalski klub s kojim sam počeo saradnju bio je Novi Sad, kojeg je tada trenirao Petar Kurčubić. U klubu sam bio od 2002. do 2009. godine. Treneri su u to vreme bili i Momo Raičević, Zoran – Džimi Marić, Jovan Kovrlija... To su bili stručnjaci s kojima sam imao izuzetnu saradnju i o kojima mogu reći sve najlepše. Momo Raičević me je 2009/2010. godine pozvao u FK Indjija i tako počinje „operacija Super liga“. Ostajem dve godine, da bi me sadašnji šef Ristovski pozvao u Vojvodinu. Sa novosadskim superligašem nastavio sam saradnju i kod Dejana Vukičevića.
Šta ste zatekli u Donjem Sremu pre nešto više od dve nedelje kada ste započeli saradnju?
- Čuo sam o Bogiću Bogićeviću sve najlepše - nastavlja Banićević - Što se tiče fizičke pripremljenosti, u klubu se dobro radilo. To se, uostalom, dobro videlo već prvog dana kada je obaljeno testiranje igrača. Momci si i na pauzi očigledno dobro radili i da se nisu prepustili samo odmoru. Pripreme su započeli s vrlo dobrim elementima fizičke pripremljenosti, što će biti odlična baza za sve ono što ćemo raditi.
Šta igračima obećavate do prvog jesenjeg kola?
- Sve jači i jači intezitet rada - vrlo je jasan Banićević - Ovo je „temelj buduće kuće“. Noge su teške i verujem da će se sve ovo uspešno prebroditi.
Čitajući priloge o Banićeviču na raznim portalima i novinama, nailazimo i na nadimak „narednik Banićević“, što jasno asocira na „vojnički dril“ na treninzima. Da li u svemu tome ima preterivanja – fudbaleri najbolje znaju!
Нема коментара:
Постави коментар