MIKI I DŽORDŽ -“ZLATNE KOKE“

Nove snage u ekipi Donjeg Srema su „Miki“ i  “Dordž“. Prvi ima duži staž u timu iz Pećinaca, dok se drugi može pohvaliti većim iskustvom.

Reč je o polušpicu Miljanu Govedarici (19) i levom stoperu Đorđu  Crnomarkoviću (20). Momci koji su budućnost sremskog superligaša, a na osnovu ponašanja, rada na treninzima i igara mogli  i da zaključimo -“zlatne koke.“

Miljan Govedarica ima „nisko težište“, prodornost, vijugave driblinge poput Dejana Savićevića i novu ulogu u timu.

„Do sada sam napadao po bokovima i to mi je pričinjavalo zadovoljstvo. Imao sam više prostora za dribling i manju odgovornost. Trener Čapljić je sada forsira iza napadača. Tu je veća obaveza i rizik ukoliko izgubim loptu. Mlad sam, još uvek učim, prilagođavam se. Uz mene je iskusni Janković i već traženi Krunić i uz njih mogu dosta da naučim“.

Rodom je sa Ilidža. Sa trenerom, Krunićem i Šukom čini „bosansku enklavu“ u Sremu.

„Igrao sam za mlađe kategorije Slavije iz Srpskog Sarajeva gde je Čapljić bio trener, ali nismo sarađivali. Nisam odigrao nijednu utakmicu u Premijerligi BiH. Šansu sam dobijao u kup-takmičenju. Onda me je zapazio menadžer Raša Bebić i tako sam se obreo u Pećincima. Lepa, zdrava sredina idealna za razvoj mladog igrača. Napravio sam pravi potez i sada je na meni da se ispravno razvijam“.

„Miki“ je svestan da je dug put do standardnog prvotimaca tim pre što je prebrodio neugodnu povredu jagodične kosti koja  je usporila njegov razvoj. Sa napretkom možda usledi i poziv za neku od reprezentacija.

„Na početku je bilo nostalgije pošto nije lako napustiti porodicu i otići u „drugu državu“. Kad god imam slobodno vreme skoknem od Ilidže. Živim u Rumi i sa cimerom Danilom Kuzmanovićem provodim najviše vremena. Za fudbalere je lakše kada žive u manjem mestu. Nema toliko vanfudbalskih izazova“.

Ističe da nije u srodstvu sa poznatom braćom istog prezimena i da mora još puno da uči.

„Pripreme u Turskoj su veliko iskustvo. Slede međunarodne utakmice kroz koje ćemo se kaliti i verujem imati uspešno proleće u borbi za opstanak.“

Šta ti najteže pada?
„Ništa! Fudbal je moj život, sve sam mu podredio u nameri da uspem.“

Stasiti stoper Đorđe („Džordž“) Crnomarković stigao je pre mesec dana u Pećince. Odlikuje se stamenom konstitucijom, dobrom skok-igrom, zavidnom tehnikom…i levom nogom. Detalj koji je baš tražen na fudbalskom tržištu. Trenutno je uz prvi tim svestan da nosioci igre, poput Lakić-Pešića, imaju prednost.

„Oduševljen sam uslovima koje sam zatekao u Turskoj. Ovo su mi prve internacionalne pripreme, ne i utakmice. Kao članAamaterske reprezentacije Beograda igrao sam na turniru u Litvaniji protiv domaćina, Azerbejdžana i Makedonije“.

Crnomarković je iz Boleča. Preko Beograda sa Karaburme i Šumadije iz Jagnjila (nadomak Mladenovca) obreo se u Superligi.

„Iza mene su tri godine iskustva stečenog u Srpskoj ligi. Nije i istrano da postižem golova. Glavom, nogom…Za Šumadiju sam postigao važan pogodak u polufinalu Kupa FS Beograda. Nekada sam bio zadnji vezni pa se odlikujem tehnikom koja je važna i na poziciji stopera“.

Naš narod kaže:“Iver ne pada daleko od klade“?

„Otac je bio fudbaler u mlađim kategorijama Partizana. Nije zbog povrede ostvario značajniju karijeru.“
Ko je uticao na tvoj razvoj?
„Pre svih treneri poput „Maradone“ Petrovića, Nebojiše Radišića, Enesa Malićija, Jovice Milikića i Arsena Marjana koji je bio stoper pa smo dosta individualno radili“.

Šumadija?
„Sjajan klub! Imali smo seriju od 26 utakmica bez poraza! Zaslužili smo i plasman u Prvu ligu Srbije, ali je bio splet nesrećnih okolnosti. Dosta sam sazreo za 1,5 godinu u Jagnjilu.“

Ambicije u Pećincima?
„Nadam se da ću opravdati očekivanja i poverenje. Svestan sam da još puno treba da učim. Svi su mi čestitali zbog prelaska u elitni rang srpskog fudbala. Lepo je to čuti iako na to nisam navikao.“

Crnoamrković je u Sideu zadužio apartman sa Zogovićem i Ćosovićem (igrali su u Beogradu sa Karaburme),a ostali saigrači?
„Jedino sam poznavao „Moglija“ Lakićevića pošto je gradska faca, istinski roker. Ostali momci su me sjano prihvatili. Na meni je da treniram, dokazujem se i slušam trenera.“